Из позиције наставница и наставника који образују будуће школске педагоге и психологе, имамо обавезу да истакнемо важност улоге наших колегиница и колега у образовним установама. Она се огледа кроз континуирано и систематско пружање подршке ученицима, родитељима и колегама, али и развоју школе као заједнице. Важно је нагласити да су компетенције школских психолога и педагога међусобно комплементарне. Тек када су удружене омогућавају да се у школи гради култура која је заснована на међусобном поштовању и подршци и да се развија образовна пракса кроз коју ће сви актери у школи учити и развијати се.

Искуство из праксе нам показује да када школски психолози и педагози имају прилику да своје професионалне компетенције примењују у пуном обиму, школа постаје место у ком и ученици, и наставно и ненаставно особље, и родитељи/старатељи осећају да припадају, напредују и да су уважени.

Из тих разлога пружамо подршку Отвореном писму наших колега. Оно представља јасан позив на разговор о изменама у образовној политици и пракси који ће омогућити да психошко-педагошка служба буде место подршке развоју школе и ученика.

Имајући све наведено у виду, позивамо Министарство просвете и друге релевантне институције да у сарадњи са Активом психолога и педагога запослених у основним и средњим школама Србије, Друштвом психолога Србије и Друштвом педагога Србије јасније сагледају и одреде улогу стручне службе у школи, а затим и започну трагање за најбољим начинима да се психолошко-педагошке службе у школама подрже. Уколико постоји потреба за тим, наставници и истраживачи Одељења за психологију и Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду спремни су да се укључе у разговоре и својим знањем допринесу трагању за најбољим решењима за проблеме на које указују наше колегинице и колеге у свом Отвореном писму.